Nakon vise decenija uspesne proizvodnje krompira odlucili smo se na proizvodnju novog, odrzivijeg useva. Posle opsirnog razmatranja i planiranja jedini moguci, ujedno i najbolji izbor je – industrijska konoplja.

Konoplja se gajila i koristila vec hiljadama godina pre nego sto je poslednjih par decenija skoro potpuno i neopravdano zapostavljena. Do pre skoro 50 godina svetska berza konoplje imala je sediste u malom srpskom gradu zvanom Odzaci. Uzgoj biva zabranjen pocetkom 1970-ih godina pod pretnjom embarga drzavi od strane naftne i rafinerijske industrije a sve u cilju izrade “novih” i “boljih” a zapravo jeftinijih proizvoda od plastike do odece pravljene od sirove nafte.

Danas znamo da je neophodno distancirati se od svih razbacivackih potrosackih trendova jer na duze staze nase kupovne navike, samim tim i konstantno stvaranje otpada nije odrzivo za planetu Zemlju. Stoga zelimo da vam predstavimo novu alternativu.

Moja baka se uvek rado seca “starih dana” kada je skoro svako domacinstvo sa bastom i obradivom zemljom uzgajalo industrijsku konoplju a od nje izradjivali i prodavali najbolje i dugotrajne proizvode, pocevsi od odece visokog kvaliteta (ja sam treca generacija koja nosi dzemper mog dede izradjen od vlakana konoplje) preko izolacionog materijala pa i celih kuca koje su gradjene uz pomoc konoplje. Danas takodje znamo da je konoplja duza, otpornija na kidanje i izdrzljivija od pamuka, svile, poliestera itd. Ujedno je prirodno vlakno izdrzljivije, robusnije i dugotrajnije od bilo kog drugog vlakna. Postoji preko 70.000 proizvoda napravljenih od konoplje. Prvi automobil masovne proizvodnje na svetu, Ford Model T, sagradjen je sa preko 30% konoplje. Cak se i danas branici, razni delovi auta i unutrasnja oprema proizvode od konoplje.

Koliko je konoplja bila i ostala vazna moze se videti i na osnovu sledecih podataka:
Prvi arheoloski dokazi o upotrebi konoplje sezu cak 8.000 godina p.n.e.

Povratak u davnu proslost:
Na Tajvanu su istrazivaci pronasli parcad keramicke vaze ukrasenu konopcem konoplje. U Mesopotamiji (danasnjem Iranu i Iraku) su arheolozi pronasli tragove tkanine od konoplje iz istog doba. Prvih 4.000 godina upotreba konoplje bila je ogranicena skoro iskljucivo na Kinu i delove Bliskog Istoka – sve dok biljka konacno nije nasla put do Indije. Na primer u drevnoj Kini (oko 6.000 godina p.n.e) ljudi su koristili seme i ulje konoplje u ishrani, izradjivali tkaninu i koristili konoplju u vojne svrhe (tetive za lukove su bile od konoplje). Osim toga Kinezi su proizveli i prvi papir takodje izradjen od konoplje.

Zapad otkriva konoplju:

  1. godine Gutenberg je svoju prvu Bibliju stampao na papiru od konoplje. 1492. je Kolumbo pri otkrivanju Amerike na svojim brodovima imao jedra i uzad od konoplje. Tako je Kolumbo doneo konoplju i u Ameriku. U to vreme je svaki doseljenik morao da uzgaja konoplju na najmanje 10% svoje obradive povrsine kako bi se obezbedile zalihe te biljke – cak je i americka deklaracija o nezavisnosti iz 1776. pisana na papiru od konoplje. Bas kao i prvi nacrti americkog ustava 1870. godine Levi Straus, koji je emigrirao u Ameriku, proizveo je prve farmerke – naravno od konoplje.
    U 17. veku konoplja dostize svoj vrhunac u Evropi. Postala je neophodna, posebno u pomorstvu; od jedra i opreme za brodove do uzadi, mreza, zastava i uniformi – sve je pravljeno od konoplje! Za osnovnu opremu brodu je svake dve godine bilo potrebno oko 50 do 100 tona vlakana konoplje. Sve do 18. veka vlakna konoplje su bila jedna od najvaznijih sirovina u tekstilnoj industriji, pored lana, koprive i vune.

Opadanje upotrebe konoplje:
Sa industrijalizacijom konoplja je izgubila na znacaju. U cemu je problem? U to vreme konoplja nije mogla da se obradjuje masinski vec je to bio naporan rucni rad. Ljudi su otkrili sirovine koje su se mogle jeftinije nabaviti i lakse preraditi, kao npr. pamuk. Masine za obradu pamuka (“Cotton-Gin”) bile su u stanju da industrijski prerade pamuk vec pocetkom 18. veka. Zato je pamuk revolucionirao tekstilnu proizvodnju. Vlakna od jute takodje su pretekla konoplju – proizvodjena su u Indiji za mizernu platu i onda uvozena u Evropu. Cak je i papirna industrija pronasla sirovinu koja je u to vreme bila jefitinija od konoplje – drvo iz gustih suma koga je bilo u izobilju.

Uzdignuce, zabrana i demonizacija:
Tek 1938. godine predstavljena je prva masina za ljustenje konoplje. Konoplja je dozivela uzlet ali su se vodeci americki industrijalci (pre svih William Randolph Hearst) uplasili za svoj monopol i pokrenuli pravu kampanju huskanja protiv konoplje koja je ranije bila cenjena kao “zeleno zlato”. Ova podmukla kampanja rezultirala je prvo porezom na konoplju a zatim i zabranom uzgoja konoplje, istovremeno je izgubila vodecu poziciju kao lek zbog napretka farmaceutske industrije. Do 1950. godine u Evropi je bilo dostupno preko 100 lekova od konoplje – izmedju ostalog za lecenje grceva, astme, nesanice, bolova, depresije i gubitka apetita.
Zabrana konoplje od strane Amerike imala je za posledicu da konoplja ubrzo dospe na los glas sirom sveta – mnoge zemlje su stoga zabranile konoplju (ono sto danas nazivamo industrijska konoplja). Tek 1990-ih su mnoge zemlje ukinule zabranu uzgoja i novi proizvodi osvojili su nova trzista. Izmedju ostalog seme konoplje je ponovo otkriveno i oljusteno seme je dospelo u prodaju.
Uzgred, mnoge zemlje su povukle zabranu konoplje jos u Drugom Svetskom Ratu jer su vojnicima bile neophodne izdrzljive uniforme napravljene od konoplje. U Nemackom Rajhu, na primer, je 1942. godine objavljen “Smesni vodic za konoplju” kako bi ljudima priblizio uzgoj konoplje. Nakon Drugog Svetskog Rata, bez obzira na sve, borba protiv iste je nastavljena.

Konoplja u modernom dobu:
Sta nam donosi buducnost? Mozemo pretpostaviti da ce verovatno najstariji usev na svetu nastaviti svoj globalni trijumf i pronaci svoj put nazad u drustvo. Stoga nam je plan da podstaknemo sto vise poljoprivrednika na uzgoj i ove godine smo sebi postavili cilj da prodamo skoro svu svoju sirovinu od konoplje. Zelimo da proizvodimo i prodajemo odrzive i ekoloske proizvode i time uspostavimo 100% biorazgradive i ekoloske plasticne produkte i tako napravimo veilki korak ka „Zelenoj Planeti“.
Da li smo izazvali vase interesovanje? Slobodno nas kontaktirajte – uvek trazimo strateske partnere i istomisljenike!

S’ postovanjem

Vas Lisaprodukt-Tim